Proslo je zaista mnogo vremena od mog poslednjeg posta. U medjuvremenu mi se gomila stvari izdesavala, krenuo sam sada vec uveliko guram sa civinim sluzenjem vojske. Radim punom parom na vise projekata istovremeno, i cekam krizu u prikrajku. Nadam se da krizu necemo osetiti u punom smislu, jer mi smo poslednjih 20 godina u krizi...tako da, ako nista barem smo spremniji od ostatka sveta :)
Ne znam kako ce drugi narodi podneti krizu i da li ce uspeti da podnesu cinjenicu da njihova valuta iznosi famoznih 500 000 000 000 milijardi, a vredi nesto malo manje od $ 10, welcome to financial crisis world.
Friday, February 6, 2009
Monday, May 19, 2008
Kultura zvana e-mail.
Elem, ne znam odakle tačno da počnem, nekim redom ili konfuzno, kako nam je u našoj državi...
Mogu da Vam ponovim jedno pitanje koje mi se stalno mota po glavi, pitanje na koje nisam u stanju da dam adekvatan odgovor, a to je kada će se ljudi u našoj zemlji Srbiji kultvisati u tolikoj meri da e-mail shvate kao legitimno sredstvo komunikacije u savremenom biznisu, i da što je najbolje odgovore na isto.
Što bi se reklo pojedincima, privatnim licima još i da prgledam kroz prste, ali kompanijama i ministarstvima, nikako... :)
Uzalud sam pisao emailove sa raznim pitanjima našim ministarstvima, recimo u proteklih godinu dana sam napisao preko deset milova ministarstvu odbrane sa ciljem da približnije saznam da li će se ukinuti sluzenje vojnog roka, a dok je bilo "šuškanja" o ukidanju civilnog služenja vojnog roka i tada sam slao mailove sa mojim pitanjima, naravno nikada nisam dobio nijedan jedini odgovor, pitanje je da li je neko toliko neozbiljan, da je postavio svoj kontakt mail koji ni ne postoji?! ili je samo prezauzet da bi odgovarao na pitanja...ok postoje prioriteti i ja se slažem sa time, ali barem može da se napiše "nemamo pojma" ili "ne smemo da govorimo o tome".
U svakom slučaju smešno....
Elem da se vratim temi, uprkos činjenici da taj ili ti ministri sede tamo zato što smo ih mi birali i uživaju u blagodetima "kožne" fotelje zahvaljujuci mom novcu od poreza, koji uredno plaćam mogu da shvatim da nedostatak obrazovanja čini svoje, jer slozicete se, da ti koji sede u tim i tim foteljama nažalost nemaju tu dozu kompjuterske pismenosti, nažalost nemaju je uopšte i to vrlo često. Sledeci na listi ozloglašenih su kompanije, busaju se po raznim bolbordima i televizijama kako su ostvarili profit, zaposlili ljude, kako posluju uspešno... i svoje usluge pruzaju čak i preko interneta..sve je to lepo, čak i činjenica da takvih kompanija, čitaj BANAKA ima toliko da su uže gradsko jezgro moga rodnoga grada umrtvili, jer su bože moj nekadašnje kafane i restorane zamenili baš oni, ti isti, kojima ja sada pišem žalbu u etar...
Stručnost ili ne, obrazovanost ili ne, pismenost ili ne...sve u svemu muka i glavobolja, da kada pošalješ jedan obican email, jednoj eminentnoj ustanovi ti u stvari nedobiješ odgovor?!
Znam da kod nas sve ide sporo, i da smo daleko od pravne države, ali kako "ti" velikaši uspevaju u svome poslu kada rade tako ne profesionalno, kada ih je baš briga za naše mailove... nema veze i nek ih je briga, ali onda se nemojte hvaliti kako Vi pruzate usluge preko interneta, nego ostanite na nivou na kojem se poslovalo sredinom 20veka.
Nedavno sam boraveći u jednoj evropskoj zemlji pazario neku tehničku robu, na koju sam kasnije imao pravo povraćaja poreza, i na aerodromu su mi udarili pečat na račun i rekli, gospodine, čim dođete u svoju zemlju pošaljite poštom ovaj račun na aresu firme i napišite svoje podatke unutra na koje želite da Vam se izvrši uplata, i tako sam i uradio, čak sam za svaki slučaj stavio i svoj mail za slučaj da zatreba kontakt. U roku od par dana mi je stigao mail od čoveka iz radnje gde mi se on zahvaljuje što sam baš kod njih pazario, i da mu je potreban samo jos IBAN od moje banke, naravno izguglao sam i pronašao to, i odmah poslao čoveku, koji mi je odmah i odgovorio, hvala Vam mnogo uplatu ćete dobiti za dva dana. Posle dva dana stigao mi je mail da je uplata izvršena, a zatim posle 7 radnih dana usled birokratije i bankarskih zezancija novac mi je stvarno i legao na rašun... :)
Šta reći, osim profesionalnost na zavidnom nivou, bez obzira što je u pitanju obična radnja, a ne banka kao u našem slucaju.
Stoga, Srbijo, oj nepismena Srbijo, daj se opismeniti...kompjuterski...:)
Mogu da Vam ponovim jedno pitanje koje mi se stalno mota po glavi, pitanje na koje nisam u stanju da dam adekvatan odgovor, a to je kada će se ljudi u našoj zemlji Srbiji kultvisati u tolikoj meri da e-mail shvate kao legitimno sredstvo komunikacije u savremenom biznisu, i da što je najbolje odgovore na isto.
Što bi se reklo pojedincima, privatnim licima još i da prgledam kroz prste, ali kompanijama i ministarstvima, nikako... :)
Uzalud sam pisao emailove sa raznim pitanjima našim ministarstvima, recimo u proteklih godinu dana sam napisao preko deset milova ministarstvu odbrane sa ciljem da približnije saznam da li će se ukinuti sluzenje vojnog roka, a dok je bilo "šuškanja" o ukidanju civilnog služenja vojnog roka i tada sam slao mailove sa mojim pitanjima, naravno nikada nisam dobio nijedan jedini odgovor, pitanje je da li je neko toliko neozbiljan, da je postavio svoj kontakt mail koji ni ne postoji?! ili je samo prezauzet da bi odgovarao na pitanja...ok postoje prioriteti i ja se slažem sa time, ali barem može da se napiše "nemamo pojma" ili "ne smemo da govorimo o tome".
U svakom slučaju smešno....
Elem da se vratim temi, uprkos činjenici da taj ili ti ministri sede tamo zato što smo ih mi birali i uživaju u blagodetima "kožne" fotelje zahvaljujuci mom novcu od poreza, koji uredno plaćam mogu da shvatim da nedostatak obrazovanja čini svoje, jer slozicete se, da ti koji sede u tim i tim foteljama nažalost nemaju tu dozu kompjuterske pismenosti, nažalost nemaju je uopšte i to vrlo često. Sledeci na listi ozloglašenih su kompanije, busaju se po raznim bolbordima i televizijama kako su ostvarili profit, zaposlili ljude, kako posluju uspešno... i svoje usluge pruzaju čak i preko interneta..sve je to lepo, čak i činjenica da takvih kompanija, čitaj BANAKA ima toliko da su uže gradsko jezgro moga rodnoga grada umrtvili, jer su bože moj nekadašnje kafane i restorane zamenili baš oni, ti isti, kojima ja sada pišem žalbu u etar...
Stručnost ili ne, obrazovanost ili ne, pismenost ili ne...sve u svemu muka i glavobolja, da kada pošalješ jedan obican email, jednoj eminentnoj ustanovi ti u stvari nedobiješ odgovor?!
Znam da kod nas sve ide sporo, i da smo daleko od pravne države, ali kako "ti" velikaši uspevaju u svome poslu kada rade tako ne profesionalno, kada ih je baš briga za naše mailove... nema veze i nek ih je briga, ali onda se nemojte hvaliti kako Vi pruzate usluge preko interneta, nego ostanite na nivou na kojem se poslovalo sredinom 20veka.
Nedavno sam boraveći u jednoj evropskoj zemlji pazario neku tehničku robu, na koju sam kasnije imao pravo povraćaja poreza, i na aerodromu su mi udarili pečat na račun i rekli, gospodine, čim dođete u svoju zemlju pošaljite poštom ovaj račun na aresu firme i napišite svoje podatke unutra na koje želite da Vam se izvrši uplata, i tako sam i uradio, čak sam za svaki slučaj stavio i svoj mail za slučaj da zatreba kontakt. U roku od par dana mi je stigao mail od čoveka iz radnje gde mi se on zahvaljuje što sam baš kod njih pazario, i da mu je potreban samo jos IBAN od moje banke, naravno izguglao sam i pronašao to, i odmah poslao čoveku, koji mi je odmah i odgovorio, hvala Vam mnogo uplatu ćete dobiti za dva dana. Posle dva dana stigao mi je mail da je uplata izvršena, a zatim posle 7 radnih dana usled birokratije i bankarskih zezancija novac mi je stvarno i legao na rašun... :)
Šta reći, osim profesionalnost na zavidnom nivou, bez obzira što je u pitanju obična radnja, a ne banka kao u našem slucaju.
Stoga, Srbijo, oj nepismena Srbijo, daj se opismeniti...kompjuterski...:)
Monday, May 5, 2008
Kako spreciti "odliv mozgova" - komentar na clanak b92
Clanak koji je izavao nasumican odgovor iz malog mozga... :) clanak
Zavrsio sam PMF za 3.5 godine, dakle pre roka trenutno sam usled nedostatka finasija primoran da radim i da nastavim skolovanje na istom fakultetu, razmisljam o kreditu za Phd studije ali u inostranstvu, nazalost situacija nije bezazlena voleo bih da mogu ostati u svojoj drzavi, ali cemu...
Stalna nervoza u narodu, nemastina, ratovi...a najvise zelja za stvarima koje nisam mogao sebi priustiti ovde ce me bukvalno oterati iz Srbije, dok pise ovo suza mi krece, al mi smo genracija koja nije navikla na lak i ugodan zivot. Zbog toga ga i trazi... srecom imam samo 23 godine, uskoro Mater diplomu, super znanje engleskog jezika i godinu dana iskustava i rada u stranoj firmi... solidan kapital za odlazak...zao mi je onih koji ne mogu ni to i primorani su da came u sivilu nazalost Moje zemlje. Da li to mi nemamo snage, i umorili smo se od svega, vreme ce pokazati. Do tada trbuhom za kruhom po belom svetu daleko od sebe daleko od svoje zemlje.
Ne treba kriviti zemlju, jer nije ona kriva i ona jadna mora da trpi krive bukve koje su nakrivo nasadjene po njenom tlu...zemljo i zemljaci nedajte se, ne predajte se, ali ja ovde ostati ne zelim :)
Zavrsio sam PMF za 3.5 godine, dakle pre roka trenutno sam usled nedostatka finasija primoran da radim i da nastavim skolovanje na istom fakultetu, razmisljam o kreditu za Phd studije ali u inostranstvu, nazalost situacija nije bezazlena voleo bih da mogu ostati u svojoj drzavi, ali cemu...
Stalna nervoza u narodu, nemastina, ratovi...a najvise zelja za stvarima koje nisam mogao sebi priustiti ovde ce me bukvalno oterati iz Srbije, dok pise ovo suza mi krece, al mi smo genracija koja nije navikla na lak i ugodan zivot. Zbog toga ga i trazi... srecom imam samo 23 godine, uskoro Mater diplomu, super znanje engleskog jezika i godinu dana iskustava i rada u stranoj firmi... solidan kapital za odlazak...zao mi je onih koji ne mogu ni to i primorani su da came u sivilu nazalost Moje zemlje. Da li to mi nemamo snage, i umorili smo se od svega, vreme ce pokazati. Do tada trbuhom za kruhom po belom svetu daleko od sebe daleko od svoje zemlje.
Ne treba kriviti zemlju, jer nije ona kriva i ona jadna mora da trpi krive bukve koje su nakrivo nasadjene po njenom tlu...zemljo i zemljaci nedajte se, ne predajte se, ali ja ovde ostati ne zelim :)
Sunday, October 14, 2007
Jednom recju Amsterdam
Amsterdam, grad droge, sexa i hrane...te tri stvari Vas okruzuju svuda, sve je podredjeno turistima i njihovom provodu, pa se stice utisk da domorodaca ni nema.
Po dolasku na centralnu zeleznicku stanicu u Amsterdamu, istog trenutka sticete utisak da ste u epicentru svih desavanja, kao da je centar sve bas ovde, na ovom mestu.
Stanica sa fasadama baroknog stila, iznutra futuristicki uredjena odmah po samom pogledu po zidovima odaje neku buntovnost grada, u kojem se preplicu tekovine savremenog drustva sa prosloscu i gde je sve nekako pomesano i jedinstveno... :) grad je kao i cela Holandija izgradjen od sitnih cigli, smedje boje, sve zgrade su zbog mocvarnog i vlaznog terena, na drvenim sipovima sazdane. Po izlasku iz staice proteze se jedna nepregledna kolonija ljudi, dugackom centralnom ulicom, koja podseca na neki mravinjak, svi negde zure i svi se slikaju. posle nekih desetak minuta laganog hoda, nalazite se u centru centru ovog grada. Nekom pukom slucajnoscu vasar oji je bio prosle nedelje u Najmegenu, u gradu u kojem uzimamo konak, se preselio bas u Amsterdam, ali se i pojacao nekim svemirskim vrteskama, kakve nisam imao prilike da vidim nikada u zivotu, gde je G sila izrazito jaka... :) tu u samom centru se nalazi muzej Madame Tussauds, muzej vostanih figura...:) ulaz je skromnih 20e, kazem skromnih obrizom da se takve stvari ne vidjaju svaki dan i da je osecaj i dozivljaj jedinstven. Tu su smestene razne face od politicara, preko muzicara, glumaca, pa sve do sportista...poseta je fantasticno organizovana, vodici Vas prate svuda, praca Vas prati celim tokom u muzeju na vise svetskih jezika, tako da je razumno i onima koji ne stoje najbolje sa stranim jezicima...cela setnja traje nekih sat sat i petaest minuta... ovako oplemenjenog srca krenuli smo dalje u pohod po Amsterdamu, ali najpre je bilo potrebno napuniti baterije, a napunili smo ih dabome dobro u jednom junki lancu restorana, KFC (kentucky fried chicken)... i bili smo spremni za setnju gradom. Nakon krace setnje, uzeli smo cruise, oko grada... :) Fantastican dozivljaj...nemoze se opisati recima...nesto fantasticno... :) a nakon toga kada smo pipili pice u jednom pabu u centru atisli smo do famoznog Red Light Districta...centra bluda i nemorala... recicu jednu stvar to se treba videti nemoze se opisati, mada nije onako kako vecina zamislja.... :)
eto toliko o Amsterdamu...gradu na moru...gradu nad gradovima....:)
Po dolasku na centralnu zeleznicku stanicu u Amsterdamu, istog trenutka sticete utisak da ste u epicentru svih desavanja, kao da je centar sve bas ovde, na ovom mestu.
Stanica sa fasadama baroknog stila, iznutra futuristicki uredjena odmah po samom pogledu po zidovima odaje neku buntovnost grada, u kojem se preplicu tekovine savremenog drustva sa prosloscu i gde je sve nekako pomesano i jedinstveno... :) grad je kao i cela Holandija izgradjen od sitnih cigli, smedje boje, sve zgrade su zbog mocvarnog i vlaznog terena, na drvenim sipovima sazdane. Po izlasku iz staice proteze se jedna nepregledna kolonija ljudi, dugackom centralnom ulicom, koja podseca na neki mravinjak, svi negde zure i svi se slikaju. posle nekih desetak minuta laganog hoda, nalazite se u centru centru ovog grada. Nekom pukom slucajnoscu vasar oji je bio prosle nedelje u Najmegenu, u gradu u kojem uzimamo konak, se preselio bas u Amsterdam, ali se i pojacao nekim svemirskim vrteskama, kakve nisam imao prilike da vidim nikada u zivotu, gde je G sila izrazito jaka... :) tu u samom centru se nalazi muzej Madame Tussauds, muzej vostanih figura...:) ulaz je skromnih 20e, kazem skromnih obrizom da se takve stvari ne vidjaju svaki dan i da je osecaj i dozivljaj jedinstven. Tu su smestene razne face od politicara, preko muzicara, glumaca, pa sve do sportista...poseta je fantasticno organizovana, vodici Vas prate svuda, praca Vas prati celim tokom u muzeju na vise svetskih jezika, tako da je razumno i onima koji ne stoje najbolje sa stranim jezicima...cela setnja traje nekih sat sat i petaest minuta... ovako oplemenjenog srca krenuli smo dalje u pohod po Amsterdamu, ali najpre je bilo potrebno napuniti baterije, a napunili smo ih dabome dobro u jednom junki lancu restorana, KFC (kentucky fried chicken)... i bili smo spremni za setnju gradom. Nakon krace setnje, uzeli smo cruise, oko grada... :) Fantastican dozivljaj...nemoze se opisati recima...nesto fantasticno... :) a nakon toga kada smo pipili pice u jednom pabu u centru atisli smo do famoznog Red Light Districta...centra bluda i nemorala... recicu jednu stvar to se treba videti nemoze se opisati, mada nije onako kako vecina zamislja.... :)
eto toliko o Amsterdamu...gradu na moru...gradu nad gradovima....:)
Sunday, October 7, 2007
Brussel ili ti po naski Brisel
Juče smo se uputili u malu ekspediciju ka prestonici evropske unije Briselu
Krenuvši iz Nijmegena treba nam oko 2,5 sati vožnje vozom, i tada bi trebalo da dođemo do odrednice... Vozom od Nijmegena smo išli sve do Rossendal-a tu smo trebala da presednemo u drugi voz koji ide za Brisel, voz je trebao da krene u 9:19, u 9:18 još uvek nije bilo voza na vidiku ljudi su se već unervozili što je meni bilo jako smešno obzirom da dolazim iz Srbije, i onda za dvadeset sekundi je došao voz i ljudi su se ukrcali i voz je krenuo tačno na vreme, u sekundu... na šalteru gde smo kupili karte dobili smo papir koji se zove plan putovanja i na njemu je bilo ispisano koje su stanice bitne za nas tj u koje vreme gde stižemo i gde treba da pređemo u drugi voz kao i gde, tj na kom peronu će se nalaziti taj voz... tako da bi svako mogao da skonta gde i kako da se kreće, dakle sve savršeno organizovano... mnogo puta sam se zapitao zašto su oni tako bolji od nas i zašto im je sve ovako lepo i super organizovano... zašto tako ne bi moglo biti i u mojoj državi... ali o tome ne mogu sada...
Stigli smo na stanicu Rozendal.. prešli u drugi voz i zamislite gužva... i juuu... gužva, pojam gužva se ovde drugačije tretira, ovde gužva znači da u svakom vagonu ima po 10 praznih mesta, i kondukteri su se malo uspaničili i uzeli njihove palm topove i poslali par poruka...u roku od par minuta čuo se zvanični spiker koji je glasno i jasno rekao na šetiri jezika, da je na kraj voza dodat još jedan vagon druge klase i da oni koji žele slobodno pređu tamo..ludo zar ne...
Granicu koja ne postoji smo ubrzo prešli, lično prešao sam je dok sam bio u toaletu, i zapitao se ovde u Evropi granice prelazim u toaletu, a iz sopstvene države da bi izašao moram da čekam po par sati i da ponizno gledam carinike... e da Srbija...volim je al me nervira...
ubrzo zatim smo stigli u Brisel, veliki grad, veličine Beograda.... u njemu se nalazi jedan deo koji ovdašnji ljudi nazivaju država u državi... a to je EU centrala... gde se nalaze kancelarije EU, na neverovatnoj površni sve nove zgrade sa ogromnim brojem kancelarija, jer ovde radi oko 100000 ljudi pri EU, razne birokrate i drugo...i zamislite u sred evropske unije Džamija, to je Evropa... Grad je prelep... tu sam video prvi put nešto što me je zaista zabrinulo, a to je na semaforu je neki lik ladno skrenuo na trotoar, dok se neki lik parkirao ispred njega, i tako ga zaobišao... to me podsetilo na Srbiju, za tren... obišli smo sve što se može obići za par sati, a to su dve najpoznatije česme Dečak i Devojčica koje piške, zatim centar sa belelepnim zdanjima i crkvama, parlament, zatim smo se provozali do Kraljevske rezidencije, tj dvorca i njegovih kompleksa..pa atomijum one zanimljive kugle gde je i expo centar grada Brisela... sve u svemu predivno, prebogato... bez reči...
Krenuvši iz Nijmegena treba nam oko 2,5 sati vožnje vozom, i tada bi trebalo da dođemo do odrednice... Vozom od Nijmegena smo išli sve do Rossendal-a tu smo trebala da presednemo u drugi voz koji ide za Brisel, voz je trebao da krene u 9:19, u 9:18 još uvek nije bilo voza na vidiku ljudi su se već unervozili što je meni bilo jako smešno obzirom da dolazim iz Srbije, i onda za dvadeset sekundi je došao voz i ljudi su se ukrcali i voz je krenuo tačno na vreme, u sekundu... na šalteru gde smo kupili karte dobili smo papir koji se zove plan putovanja i na njemu je bilo ispisano koje su stanice bitne za nas tj u koje vreme gde stižemo i gde treba da pređemo u drugi voz kao i gde, tj na kom peronu će se nalaziti taj voz... tako da bi svako mogao da skonta gde i kako da se kreće, dakle sve savršeno organizovano... mnogo puta sam se zapitao zašto su oni tako bolji od nas i zašto im je sve ovako lepo i super organizovano... zašto tako ne bi moglo biti i u mojoj državi... ali o tome ne mogu sada...
Stigli smo na stanicu Rozendal.. prešli u drugi voz i zamislite gužva... i juuu... gužva, pojam gužva se ovde drugačije tretira, ovde gužva znači da u svakom vagonu ima po 10 praznih mesta, i kondukteri su se malo uspaničili i uzeli njihove palm topove i poslali par poruka...u roku od par minuta čuo se zvanični spiker koji je glasno i jasno rekao na šetiri jezika, da je na kraj voza dodat još jedan vagon druge klase i da oni koji žele slobodno pređu tamo..ludo zar ne...
Granicu koja ne postoji smo ubrzo prešli, lično prešao sam je dok sam bio u toaletu, i zapitao se ovde u Evropi granice prelazim u toaletu, a iz sopstvene države da bi izašao moram da čekam po par sati i da ponizno gledam carinike... e da Srbija...volim je al me nervira...
ubrzo zatim smo stigli u Brisel, veliki grad, veličine Beograda.... u njemu se nalazi jedan deo koji ovdašnji ljudi nazivaju država u državi... a to je EU centrala... gde se nalaze kancelarije EU, na neverovatnoj površni sve nove zgrade sa ogromnim brojem kancelarija, jer ovde radi oko 100000 ljudi pri EU, razne birokrate i drugo...i zamislite u sred evropske unije Džamija, to je Evropa... Grad je prelep... tu sam video prvi put nešto što me je zaista zabrinulo, a to je na semaforu je neki lik ladno skrenuo na trotoar, dok se neki lik parkirao ispred njega, i tako ga zaobišao... to me podsetilo na Srbiju, za tren... obišli smo sve što se može obići za par sati, a to su dve najpoznatije česme Dečak i Devojčica koje piške, zatim centar sa belelepnim zdanjima i crkvama, parlament, zatim smo se provozali do Kraljevske rezidencije, tj dvorca i njegovih kompleksa..pa atomijum one zanimljive kugle gde je i expo centar grada Brisela... sve u svemu predivno, prebogato... bez reči...
Sunday, September 30, 2007
Stigao sam u Holandiju
Eto i mene u zemlji lala i vetrenjaca za one fine i starije, a za mlade raja u Evropi gde se moze kupiti Apsint, gde su prostitucija i gandza sasvim legalne... :)
Let je bio inspirativan i sasvim prijatan... za nesto vise od dva sata smo smrvili nekoliko hiljada kilometara leteli smo na visini od 10000 metara i videli oblake ispod nas... :)
Dospevsi na Shiphol aerodrom u Amsterdamu, osecao sam se kao da sam sleteo u neku sasvim novu zemlju...na drugoj planeti...elem cim sam pokupio prtljag i izasao iz carinske zone, odmah sam naleteo na zeleznicku stanicu gde nas je odmah za deset minuta polazi voz za Nijmegen... ludilo svakih pola sata ima voz za doticno mesto pa to je nesto fantasticno... a vozovi su brutalni prvim vozom smo isli do grada na samom jugu zemlje koji se zove s-Hertongenbosh ma sta im znacilo ono slovo s...do ovog mesta smo stigli za malo vise od sat vremena, od Amsterdama, voz je onako brz oko 120km/h je prosecna brzina :) znaci ludilo siba, nakon dvadesetak minuta pauze, dosao je voz za Nijmegen, i tto verovali ili ne na sprat...sa sve koznim sedistima, naravno seli smo na sprat, nisam siguran da iznad vozaca postoji prat pa da se onako gleda kao u autobusima koji su na sprat, ali istrazicu...zatim smo za 20minuta bili u Nijmegenu dakle za manje od dva sata sam obisao skoro celu zemlju i video razne stvari... ludnica... :) smesten sam u Hotelu Bastio koji je udajen tri kilometra od centra grada i sasvim je lep, imam wireless u sobi i uzivam u carima brzog interneta :)
Sve je brutalno
Let je bio inspirativan i sasvim prijatan... za nesto vise od dva sata smo smrvili nekoliko hiljada kilometara leteli smo na visini od 10000 metara i videli oblake ispod nas... :)
Dospevsi na Shiphol aerodrom u Amsterdamu, osecao sam se kao da sam sleteo u neku sasvim novu zemlju...na drugoj planeti...elem cim sam pokupio prtljag i izasao iz carinske zone, odmah sam naleteo na zeleznicku stanicu gde nas je odmah za deset minuta polazi voz za Nijmegen... ludilo svakih pola sata ima voz za doticno mesto pa to je nesto fantasticno... a vozovi su brutalni prvim vozom smo isli do grada na samom jugu zemlje koji se zove s-Hertongenbosh ma sta im znacilo ono slovo s...do ovog mesta smo stigli za malo vise od sat vremena, od Amsterdama, voz je onako brz oko 120km/h je prosecna brzina :) znaci ludilo siba, nakon dvadesetak minuta pauze, dosao je voz za Nijmegen, i tto verovali ili ne na sprat...sa sve koznim sedistima, naravno seli smo na sprat, nisam siguran da iznad vozaca postoji prat pa da se onako gleda kao u autobusima koji su na sprat, ali istrazicu...zatim smo za 20minuta bili u Nijmegenu dakle za manje od dva sata sam obisao skoro celu zemlju i video razne stvari... ludnica... :) smesten sam u Hotelu Bastio koji je udajen tri kilometra od centra grada i sasvim je lep, imam wireless u sobi i uzivam u carima brzog interneta :)
Sve je brutalno
Subscribe to:
Posts (Atom)